Vesti

POVRATAK PRESTONICI SLADOLEDA – RIMINI SIGEP 2018

  by

Italijanski turistički gradić Rimini je i ove godine, u periodu između 20. i 24. januara, bio globalni centar svih pekarskih i poslastičarskih dešavanja. Tradicionalni 39. sajam po redu, poznat kao Sigep, opravdao je i premašio očekivanja organizatora, izlagača i posetilaca. Ponovo je oboren rekord posećenosti, pri čemu je ove godine ukupan broj posetilaca dostigao cifru od 209 135. Gosti iz 180 različitih zemalja sveta imali su priliku da posete 1250 štandova, lociranih unutar fantastičnih 129 000 m2. Sa ponosom ističemo da se među pomenutim brojem posetilaca našla i delegacija Visoke škole iz Sremskih Karlovaca MPK po treći put za redom.

Putovanje iz Novog Sada do Riminija je ove godine proteklo nešto komplikovanije nego što smo do sada navikli. Autobus kojim smo putovali je imao problema sa klima uređajem, pa se dešavalo da je u našem delu autobusa doživljaj sličan poseti finskoj sauni, dok su ljudi pozadi nosili kape i zimske jakne. Noć je bila ispred nas i svima je polako postalo jasno da nas čekaju velika iskušenja zarad onoga gde smo se zaputili. Ulazak u Italiju nam je naneo novu neočekivanu nelagodnost onog trenutka kada smo shvatili da je ponedeljak ujutru, odnosno, period kada su gužve na putevima učestale. Strpljivom i laganom vožnjom smo stigli do Riminija uz par sati zakašnjenja, pa je bilo neophodno doneti tešku odluku: da li odlaziti do hotela i izgubiti još dragocenog vremena, ili otići direktno na sajam, pri čemu, nadam se, ne moram da objašnjavam naše tadašnje psiho-fizičko/higijensko stanje. Odluka je pala, volja i želja su bili jači od umora, stoga smo se zaputili direktno na sajam!

Prilikom ulaska na sajam iskoristio sam prednost “domaćeg terena” i suptilno predložio studentima da posetu počnemo od desnog krila Sigepa. Ono što studenti nisu znali, a to je da taj deo obuhvata uglavnom pekarsku i poslastičarsku opremu, što je njima manje atraktivno od, na primer, sladoleda. Ogroman broj mesilica, peći, čokoladirki i rashladnih uređaja je na kratko bio prekinut omanjom halom koja je rezervisana za čokoladu i čokoladne kreacije. Zapala nam je za oko čokoladna fontana, srednje veličine, pa smo se dogovorili da ćemo jednu takvu sledeće godine poneti za Karlovce. Čokoladni vodopad, koji je prošle godine bio predstavljen je sada pojačan sa još dva u kojima teče crna-gorka i bela čokolada.

Negde na sredini obilaska dela sajma u kojem se nalazi pekarska oprema, naišli smo na štand naše firme Dadex iz Mačvanske Mitrovice, čija je primarna delatnosti proizvodnja pekarskih peći.To je bila dobra prilika za kratak predah i osveženje. Gospodin Jovan, vlasnik firme, kao i njegov sin Dejan, rekli su nam da su zadovoljni sa kontaktima koje su ostvarli tokom sajma. Međutim, požalili su se da im je radi bezbednosti naloženo da donesu opremu tri dana pred početak sajma, što nije bio zahtev za domaće kompanije.

U istom delu gde se nalaze pekarske peći se vršila proba pečenja, kako se to kaže prema stručnoj terminologiji, omiljenog nam pekarskog proizvoda – pice. Pored ovog specijaliteta, proizvodi poput ciabate ili bageta su delovali mnogo manje poželjno za konzumaciju, ne samo nama, već i mnogim drugim posetiocima, što se videlo prema redovima koji su se pravili oko štandova sa hranom.

Jedna od novina ovog sajma je bila preraspodela štandova, pri čemu su štandovi sa kafom bili prebačeni u pekarsko/poslastičarski sektor. Ovo praktično znači da je sladoled ili gelato dobio čitavih 50% ukupnog izložbenog prostora, što je zaista mnogo. Ovu činjenicu smo maksimalno iskoristili ponašajući se kao vrsni degustatori hladnog, osvežavajućeg deserta, pa smo pristupili poređenju ukusa. Pistaći, marakuja, spirulina, mango, čiz-kejk, anis, limeta i još mnogo ukusa su nas terali na razmišljanje, šta sledeće probati, ali pritom voditi računa da se baš ne pretera. Interesantno je istaći da je većina izlagača sa kojima smo stupili u kontakt bilo zainteresovano za neki oblik saradnje. Pokušavali smo da objasnima da smo došli iz škole i da se za sada ne bavimo komercijalnim delatnostima, koje bi njima bile interesantne. Međutim, oni su insistirali da uzmemo podatke, prospekte i vizitkarte.

Kao i do sada, paralelno sa izložbama artikala, održavala su se brojna kulinarska takmičenja poput svetkog kupa u sladoledu, juniorskog pekarskog prvenstva, rezbarenja leda i sl. Ipak, najveću pažnju je privuklo tradicionalno takmičenje podnazivom pastry Queen, odnosno, pekarsko prevenstvo sveta za dame. Ove godine je prvu nagradu odnela chef Anabelle Lucantonio iz Francuske, ispred Amerikanke Laure Lechowecki i Meksikanke Sandre Ornelas. Takmičenje se sastojalo iz nekoliko kategorija, koje su uključivale: izradu šećernih skulptura, čokoladni desert, tart i slatko predjelo. Verujem da su zaista detalji odlučili pobednicu, jer su sve kreacije bile fantastične i ostavljale su posetioce bez daha.

Kraj našeg putovanja je obeležila poseta malom, po stilu, srednjevekovnom gradiću Urbinu. On je smešten unutar tvrđave koja se nalazi pod zaštitom Unesco-a. Interesantno je da je čitav gradić pokriven wi-fi-jem, iako odiše kulturno-istorijskim nasleđem starog Rima. To samo potvrđuje ono što smo već znali, a to je da Italijani zaista mnogo ulažu u turizam. Lepo vreme i sveža sećanja sa sajma su nam omogućili dobro raspoloženje i zanimljive razgovore uz prepoznatjivi kapućino.

Kada se saberu utisci, vrlo smo zadovoljni onim što smo imali prilike da vidimo i probamo na sajmu. Čak i ukoliko je bilo sitnih poteškoća prilikom puta, one se brzo zaborave, a samo najleše uspomene ostaju u sećanju. Sledeće godine dolazimo ponovo, jer 40. Sigep nas zove.

Autor: Dragan Psodorov

Other News