Januar mesec je crvenim slovima upisan u godišnje kalendare pekara, poslastičara, sladoledžija i kafedžija. Razlog tome nisu praznici, niti slave, već međunarodni sajam ovih delatnosti, koji se tradicionalno održava po 37. put, a nosi naziv Sigep. Svakog januara na hodočašće u grad Rimini stižu najveći majstori, preduzetnici, đaci i sladokusci, a sve u želji da postanu delić italijanskog gastronomskog raja.

O važnosti, kapacitetima, infrastrukturi ili organizovanosti sajma u Riminiju, nije neophodno trošiti suviše reči. Posetioci iz preko 160 različitih zemalja, imali su priliku da uživaju u postavkama izlagača raspoređenih u 16 prostranih hala. Ambicija organizatorima ne manjka, pa su ove godine nastojali da sruše prošlogodišnji rekord od 187 000 posetilaca (novosadski poljoprivredni sajam je primio oko 107 000 posetilaca 2015.), koji će se prošetati halama od 23. do 27. januara.

Na našu veliku radost, ovakva fascinantna manifestacija nije mogla da prođe bez prisustva članova delegacije Visoke škole strukovnih studija MPK, koji su na taj način promovisali našu ustanovu kao relevantan gastronomski činilac na teritoriji Republike Srbije.

Kompaktna i radoznala grupa predstavnika MPK, sastojala se uglavnom od studenata prve i druge godine studijskog programa Menadžment u ugostiteljstvu. Studiozno, okretno i energično, „češljali“ smo izložbene prostorije, ne osećajući nagomilani umor koji nas je pratio posle dugog puta. Obilazili smo i gledali proizvođače pekarske opreme, pri čemu nam je najinteresantnije bilo praćenje funkcionisanja mnogobrojnih pica peći, gde su pojedine bile u stanju da ispeku picu za manje od jednog minuta. Nisam siguran koliko je na to naše interesovanje uticala i činjenica da smo nakon ispečenih pica uvek imali priliku i da ih probamo. Možda pomalo i jeste.

Kada bismo završili skautiranje radne opreme, stigli bismo do poslastičarskog dela. Tamo smo uživali u posmatranju vrhunskih dekoratera i njihovih kreacija, a sam pogled na pojedina „umetnička dela“ ostavljao nas je povremeno u nedoumici, da li je objekat uopšte jestiv ili nije. Najfascinantniji viđeni uređaj u segmentu vezanom za čokoladne radove, je svakako čokoladni vodopad. Zamišljali smo kako bi bilo lepo imati tako nešto u svojoj kući ili dvorištu.

Sledeća stanica našeg obilaska je logično bio prostrani deo pretrpan hladnim vitrinama u kojima se nalazio zamrznuti desert, Italijanima poznat kao gelato, a nama kao sladoled (iako ima velike razlike). U tom momentu je bilo od izuzetnog značaja posedovati karakternu osobinu neophodnu da vas poštedi kasnijih stomačnih tegoba, nastalih višestrukim konzumiranjem. Ta osobina se naziva umerenost. Sladoledi svih mogućih ukusa, boja i sastava, konzumirali su se u velikim količinama. Testirali smo sladolede, uzimajući ih jedni od drugih i u maniru vrsnih senzornih ocenjivača, pokušavali da identifikujemo sve prisutne sastojke. Gastronomski vrhunac smo doživeli onog momenta kada smo u jednoj od poslednjih hala naišli na čvarke. Bez obzira na konstataciju da su suviše „gumasti“ i da nisu kao naši, našoj sreći ipak nije bilo kraja.

Kako je vreme prolazilo, umor je polako počinjao da dolazi do izražaja. Srećom, naš plan je veoma konzistentan! Prema tome, sledi poseta Italijanskim majstorima kafe. Posmatrali smo automate za kafu, a oni su nas često asocirali na najnovije modele Space Shuttle-a, istovremeno smo poželeli da u svojim objektima imamo takve macchina-e (ital. mašine). Jedna šoljica kafe Piccolo Espresso, činila nas je spremnim da nastavimo da šetamo dalje, bez neke duže pauze.

Kraj dana smo odvojili da pogledamo neka od brojnih nadmetanja u kojima su učestvovali takmičari iz svih delova sveta. Nama lično je bilo naročito interesantno takmičenje pod nazivom The Pastry Queen, zvanično svetsko prvenstvo u pekarskim veštinama za dame. A predsednicu žirija je odabrana prošlogodišnja pobednica Cher Harris iz SAD, ali ni naša država nije ostala bez predstavnika, jer se u žiriju našao i član Asocijacije šefova kuvara Srbije Ivo Andrić. Posebno oduševljenje je izazvala revijalna kreacija torte sa motivima iz animiranog filma Petar Pan, prošlogodišnjih svetskih šampiona u muškoj konkurenciji iz Liona.

Osim same posete sajmu, imali smo priliku da obavimo izlete do Republike San Marino i da posetimo prestonicu romantike Veronu. Obe posete su imale svojih čari, a dobro su došle kako bi obogatili naša istraživačka iskustva i obnovili znanje iz istorije ili geografije. San Marino, kao mala državica sa svojih 28 000 stanovnika, predstavljao je pravu arhitektonsku poslasticu zahvaljujući tvrđavama, muzejima i spomenicima. A pogled sa vrha grada, pružao se gotovo sve do Jadranskog mora, jednostavno primoravajući ljude da se prepuste i dive ovakvom prizoru. Sa druge strane, Verona predstavlja italijanski grad u kojem boravi veliki broj turista, pa je shodno tome jezgro grada prilagođeno posetama turističkih grupa iz celog sveta. Znamenitosti koje se mogu pronaći u Veroni su Arena, druga po veličini iza Koloseuma, Julijina kuća, Piazza delle Erbe i mnoge druge.

Tokom boravka u Riminiju i prilikom obilaska Italije, našli smo se u prilici da razgovaramo o brojim temama koje nas interesuju, a koje nisu vezane isključivo za posao. Tako smo razgovarali o istorijskim događajima, preporučivali jedni drugima literaturu, filmove ili serije, doticali se naučnih doprinosa istorijskih ličnosti iz perioda renesanse. Ipak, svaki naš razgovor, kao po pravilu, završavao bi se gastronomskom tematikom i pričama o hrani.

Ovo putovanje predstavlja nezaboravno iskustvo za sve nas, pa smo poželeli da se ovako nešto ponovi. Bogatiji za neka nova saznanja i naoružani entuzijazmom i optimizmom, spremni smo da savladamo izazove koji nas očekuju. Sada zatvaramo ovo poglavlje, vraćamo se svojim svakodnevnim obavezama, ali nam je svima u glavi ista misao – Sigep, januar 2017. godine.

Autor: Dragan Psodorov

 

Categories: Vesti